Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Carinski sistem Srbije, i harmonizacija sa carinskim sistemom EU i STO". Rad ima 41 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



Садржај

I УВОД 2

1. Царински систем и царинско пословање     3

2. Хaрмонизaција царинског система Србије са системом       Европске уније и Светске трговинске организације     6

II ПРОЈЕКАТ ДИПЛОМСКОГ РАДА

1. Основни подаци за израду дипломског рада           8

III СТАВЉАЊЕ РОБЕ У СЛОБОДАН ПРОМЕТ  10

1. Декларисање робе   13

Прилог: Сажета декларација

2. Пријем ЈЦИ и других прописаних исправа   16

3.Начин попуњавања рубрика ЈЦИ за транзит робе    17

Прилог: ЈЦИ - ТД

4. Комерцијалне и транспортне исправе

Фактура           21

Прилог: Фактура

Камионски товарни лист (ЦМР)            23

Прилог: ЦМР

Фактура трошкова превоза      25

Прилог: Рачун превоза

Изјава корисника          27

Прилог: Изјава корисника

5. Преглед робе           29

6. Обрачун царинских дажбина            30

7. Плаћање царинског дуга и стављање робе у слободан промет 33

Прилог: ЈЦИ – УВ4

IV ЗАКЉУЧАК  40

V ЛИТЕРАТУРА            41

I УВОД

Појам царинске политике подразумева скуп мера царинског система које предузимају овлашћени органи суверене земље у оквиру привредног система, којима се обезбеђује заштита домаће производње од утицаја светског тржишта. Царинска заштита се остварује инструментима који могу бити дугорочног и краткорочног карактера, али флексибилни и компатибилни са привредним системом.

Појам царина потиче од речи „цар“ отуда су дажбине које су се убирале биле власништво цара и звале се „царинске дажбине“. Реч царина је позната и старим Римљанима који су на главним трговачким путевима, у граничним областима оснивали царинске станице где су се наплаћивале све дажбине за робу.

Једини инструмент у одвијању робне размене са светом, који се признаје као могућа заштита домаће производње од негативних утицаја светског тржишта је царина. Полазећи од тога да је царина настала као искључиво фискални иструмент на увоз, превоз и извоз робе, дошло се до тога да царина постаје основна мера заштита домаће производње.

Царина представља трошак пословања увозника. Царина се обрачунава и наплаћује у проценту предвиђеном у царинској тарифи или износу одређене вредности увезене робе. То је дажбина која се наплаћује на страну робу која се увози на царинско подручје једне земље или се са тог подручја извози. Износ давања увозника робе је у домаћој валути по основу увоза, односно преласка робе преко царинске линије једне државе, односно преласка преко границе.

Вредност увезене робе биће увећан за износ царине који се добија применом стопа из Царинске тарифе на царинску основицу увезене робе. То значи да ће оцарињена увозна роба у унутрашњем промету бити ценовно већа од цене на тржишту земље извознице за трошкове транспорта, осигурања и друге, али и за висину царине која се плаћа приликом увоза.

Тако формирана цена је већа од тржишне цене производа који су царином заштићени на домаћем тржишту чиме се утиче на обим увоза.

...

 

-----------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.--------------------------------------   

www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]